Teo Hanžeković, 2.r., OŠ "Braća Radić" Koprivnica
Mentor: Vesnica Mlinarić

BAKINE PRIČE

Na jastuku mekom,
prije slatkog sna,
uspavati me uz priču,
moja baka zna.

U oku joj iskra,
riječi joj se roje.
Kad me pričom vodi,
u djetinjstvo svoje.

Kad joj stisak ruke,
postane sve jači,
osjećam koliko,
ovaj tren joj znači.

I u svakoj priči,
što pričati mi zna,
prepoznati mogu,
dio njenog sna!

Fran Filipović, 4.r., OŠ "Braća Radić", Koprivnica

Mentor: Ines Turk

Stara mama

Denes sem čestital stari mami,
njen dan,
kupil sem ji lute bombone
dve naranče i žote limone.

Kušnula me je i v krilo dela
rekla mi je da sem jo iznenadil
i bila je jako vesela.

Vazo puno cvetja
na obloku je mela.
Od domačega platna stolnjaka
je na stol dela.

Od ruganoga pevca
bila je juha,
šalata z vrčaka
i još dišečega, domačega kruha.

Prekrižili smo se
I najeli ftečno.
Nek nam stara mama
živi večno!

Lana Kerik, 4.r., OŠ Hreljin, Hreljin
Mentorica: Radmila Vidas Babić

Mljekarica

Svakoga dana u svitanje zore, dok je još cijelo selo spavalo, jedna starica je ustajala i potiho, na prstima, da ne probudi ukućane, iskradala se na prstima iz kuće i odlazila do staje.

Odjenula je dotrajalu odjeću i svojim umornim, naboranim rukama nježno je pomuzla svoje krave. Osmijeh bi joj krasio lice kad bi njene krave dale malo više mlijeka no inače jer je znala da će tog dana zaraditi zeru više novaca kako bi mogla svojoj obitelji kupiti hranu.

U kante je pretočila mlijeko, zatim kante stavila u veliki koš i sve skupa natovarila na svoja pogrbljena leđa. Sitnim se korakom, u starim iznošenim papučama, uputila u grad kako bi gospoda na vrijeme dobila mlijeko.

Kada bi podijelila i zadnju kap mlijeka, teškim i umornim koracima vraćala se kući.

Kad je došla kući, za nju i dalje nije bilo odmora. Kuhala je, prala i peglala kako njenoj obitelji ne bi ništa nedostajalo.Navečer , kad su svi zaspali, ona je još uvijek radila po kući. Kasno bi legla u očekivanju novog , istog dana.

Iako je život bio okrutan prema toj dragoj i vrijednoj starici, ona nikada nije bila loše volje već joj je vedri duh i ljubav prema obitelji davao snagu da hrabro korača kroz život.

Gržeta Lea, 4.r., OŠ VIKTORA CARA EMINA, Lovran

Mentor: Snježana Kovačević

ORMAR OD NONI

Moja nona imela je jedan stari ormar. Va sobe je stal i kad biš va sobu šal, kako da te gledal. Kad bin prišla pul noni pokazala bi mi ona svoj nakit i robu, ma je i rekla:"Nemoj niš zgubit, aš ormar će žalostan bit."

Vidi se razlika va noninen ormare, nima traperica ni maji, nego dve traversi, stari žoki ijedan facol sa škujami. None se nisu po telefone igrale, ni na kafe šle, nego kravice po polje pasle. Nisu napiturane hodile, ni rećini, ni oćali nosile. Dogodilo se neš, ča se dogodit ni smelo, svi smo plakali, nona je umrla. Kad smo va kuću prišli, pul ormara san sela, a znutra glas se čul. Govori taj stari ormar i kako da mi nonine besedi prenaša. Ja ga naslišan, a on govori da sve če je od none bilo sada je moje. On je mene zibral i dal mi nonino sve najdraže.

Ormar san oprla, rećini zela i pul mami šla, aš ona zna ča treba delat. Suseda je rećini videla i rekla da su čuda vredili i da bimo za njih dobro pasali. Kada je mama čula da su rećini vredni, zajeno mi ih je otela zet i spravit. Nisam joj otela dat, aš je nona vavek govorila da se ča je va ormare se ne zima i ne prodava. Niš ni vredneje od spomena na ormar od moje noni.

Martin Havojić, 4.r., OŠ VISOKO, Visoko
Mentor: Silvija Preložiček

Mali Fašenjk babe Marice

Moja baba Marica je jake stara. Rodila se v Sudovcu dvadeset i neke. Vezda je ona najstareša v tome selu. Rada idem k nje jer znam da mi bude nekoj lijepoga povedla. Saki put je znam reči: Baba, poveč o Fašenjku! Ono kak su se deca plakala za Fašenjkom!

Baba se zamisli, zdehne i počne govoriti: "Negda su deca išla po mačkare. Oblačili su se v stare kiklje, ki' je kak imel. Deca su išla od iže do iže popijevala su i plesala pak bi dobili jajca i koji dinar. I veliki su išli po mačkare. Oni su isto skupljali jajca, ali i vine. Navečer su napravili zabavu na koje se jele, pile i plesale do polnoči. V četrtek nakon Fašenjka bi mala deca opet išla po mačkare. Složili bi sprevod. Najprije je išel jen mačkaraš oblečeni v župnika. Za njim su dva mačkaraša nesli mali lijes v kojem je ležal Fašenjk. Za lesom su išla sa druga deca plačuč. To je zgledale kak pravi sprevod. Stareši su rekli: "To je Mali Fašenjk!"

Mislil sam si da bi bile dobre babu pozvati v našu školu. Mogla bi druge dece pune toga povedati kak je bile negda, a toga denes više nije. Bila bi ona dobra vučiteljica i si bi ju rada imeli. Pri nje ne bi dobivali ocjene! To bi sima pasale!
Ali ima jen problem! Moje babe se više nejde v školu!
Mene baba ima fest rada pa bu sigurne i tu moju želju spunila. 

Korana Grgac, 2.r., OŠ "Braća Radić", Koprivnica
Mentor: Vesnica Mlinarić

MOJA BAKA

Nekaj vam hočem reči,
veselim se ovoj sreči!
Srečna sem kaj ju imam,
navek se z njom štimam.

Ona zadaću z menom piše,
pak mi nekaj negda i zbriše!
I nacrtati mi više put pomore,
sakakve zna ona fore.

Dok v školi dobim peticu,
ona mi da jenu pusicu.
Pošpota me ako treba,
rada ju ipak imam do neba!

Ak joj nekaj i prav neje,
ona mi se sam nasmeje.
Po glavi me pogladi,
i z menom se ne svadi!

 

RJEČNIK:
nekaj- nešto / nasmeje- nasmije / hočem-hoću / pogladi- podraga / srečna- sretna / z menom- sa mnom / sem- sam / svadi- svađa / kaj- što / pusicu- poljubac / navek- uvijek / z- s / štimam- ponosim / z menom- sa mnom / nekaj- nešto / negda- nekad / zbriše- obriše / pot- puta / pomore- pomogne /
sakakve- svakakve / fore- šale / dok- kad / v-u / jenu- jednu / pošpota- ukori / rada- volim je / ak- ako / prav- pravo / neje- nije / sam- samo

 

Anja Slavinić, 4.r., OŠ "Braća Radić" Koprivnica
Mentor: Marija Petras

Kak je negda bilo

Pripovedala mi moja baka
kak je negda bilo
i kaj se sve v njezinom kraju zbilo,
o čemu se negda snilo.
Kak deca su se rado igrali
i vu seniku se često skrivali.
Na cesti su bile školice,
a sve okolo skrivača i lovice.
Lekše se je skrila,
ona koja je mala bila.
Sakaj im je na pamet palo,
a za jesti je bilo malo.
Brzo su se snašli
i pri sosedu lojtru našli.
Malo su črešnje brali,
a malo su se skrivali.
Već dok je baka v deklu zrasla,
z njom je krava na paši pasla.
Mlade su se dekle vučile tkati
i suho cvetje na polju brati.
V drvenoj škrinji čuval se miraz,
a dečkima je bil zabranjen prilaz.
Deda je baku gledel z daleka
i divil se kak je na njoj lepa obleka.
Mama joj je to zešila,
jer je švelja bila.
Nikaj se jako ni smelo,
samo v nedelju se nosilo mešno odelo.
Pripovedala je baka kak je negda lepo bilo,
da bi se to vreme bar nazaj vrnilo!

Marina Mihaljević, 2.r., OŠ Vežica, Rijeka
Učiteljica: Miljenka Rumora

Prabaka, baka, mama i ja

Mojoj mami se pokvarila perilica posuđa. Odmah je potrčala svojoj mami i požalila joj se. Moja baka joj je samo mirno rekla:" Nije ti to ništa strašno. Ja sam cijeli svoj život prala posuđe na ruke pa su mi još uvijek na mjestu. Dobro da ti se nije pokvarila perilica za robu pa da moraš svu robu iskuhavati i prati na ruke. To bi već bio problem.

Iz kuta se javila moja prabaka: "A što biste tek rekle da ste vodu za pranje rublja morale nositi s bunara i onda trljati u pepelu dok ne pobijeli ,a ruke su bile nagrižene od pepela." To je rekla i nastavila plesti čarape kojih već imam punu ladicu, a nikad ih ne nosim jer nisu moderne. Pogled mi je pao na prabakine ruke. Moja mama se uvijek hvali svojim rukama i kaže da ima ruke kakve bi svaka djevojka samo poželjeti mogla. I zaista, dok je prabaka već pognuta i izborana teretom svojih 96 godina, njene su ruke meke i glatke kao svila.

Pitam se kako će to izgledati kada ja budem velika. Vjerojatno će mi se cijeli svijet okrenuti naopačke kada mi pregori tipka na računalu kojom uključujem kućanske uređaje.

Jasna Šalec, 4.r. OŠ OROSLAVJE, Oroslavje
Učiteljica: Ankica Šuk

MATERINE RUOKE

Gduoj je denes
brieg posude opral?
- Materine rouke.
Gduoj je bratu
kolene zamotal
gda je opal ?
- Materine rouke.
Gduoj je ščera
ščistil cielu hižu?
- Materine ruoke.
Gduoj je za obed
skuhal finu rižu ?
- Materine ruoke.
Gduoj mi je na glave
liepe repeke napravil?
- Materine ruoke.
Gduoj mi je strganu
bebu popravil?
-Materine ruoke.
Gduoj je tate pokrpal
Podrapane hlače?
- materine ruoke.
Gduoj me smiri
gda mi se plače ?
- Materine ruoke.

Se bi bile
pune problema i muke
da ne postojiju
materine ruoke.

Gduoj- tko / denes- danas / materine ruoke- mamine ruke / opal- pao / ščera- jučer / ščistil cielu hižo- očistio cijelu kuću / obed- ručak / podrapane- poderane

Marko Bruketa, 4.r., OŠ Hreljin, Hreljin
Mentorica: Radmila Vidas Babić

MLIKARICE

Mlikarice su bile vredne žene
ke su saki dan friško mliko prodavale.

Sako jutro su se rano stajale
i va Bakar hodile.

Na pleći su late nosile,
a va rukah feral imele.

Nisu kukale, a ni puno divanile,
leh su svoje delo delale.

Muku i trud nisu spominjale,
a gobe su na plećih imele.

Grč na licu odaval je velu bol,
ali one su mučale da bi svoju familju održale.

Danas smo va novomu stoljeću
i neko novo vrime j došlo.

Danas ni već mlikaric
i se je naprvo šlo.

Zato se i reče da danas
Žene nisu ča su nekad bile.

 

Ema Šela, 4.r., PŠ Sivica, OŠ Podturen, Podturen

Učiteljica: Jasna Posavi

ŽENA JUČER, DANAS, SUTRA

Davno, moja baka samo je suđe prala,
Za školu baš i nije znala.
Kućanske poslove je sve radila,
Djecu čuvala, kuću spremala i vrt sadila.

Danas, moja mama ide na posao koji nije lak,
A kad kućanske poslove završi, već je mrak.
Ponekad teško sve može stići, jer tate nema doma,
Mora na posao u drugu, daleku zemlju ići.

Sutra, žena će predsjednica postati
I od tolikih briga neće moći spavati.
Dok će se ona mučiti i do kasno raditi, mi djeca
Već ćemo spavati i svoje dječje snove sanjati.

Sara Pintarić, 2.r., III. OŠ Bjelovar
Učiteljica: Nataša Brekalo

Razgovori

Volim razgovore sa svojom bakom. Najviše volim slušati priče kad je ona bila mala. Moja baka je voljela raditi lutke od kukuruzovine. To je mogla raditi kad bi njezina mama, a moja prabaka otišla prati veš s drugim ženama na potok. One su prale veš sa rifljačama. Tada bi pjevale i razgovarale. Nakon što bi oprala veš prabaka bi ga stavila u veliki lavor, a lavor na glavu i tako bi vesela došla kući. Tada bi mojoj baki ispričala što se sve zanimljivo dogodilo u selu.

Moja baka bi se onda igrala s lutkama i njima pričala dogodovštine koje joj je njezina mama ispričala. Kad je baka odrasla ona se družila sa svojim prijateljicama na mljekari. U jutro i na večer bi pomuzla krave i mlijeko bi predavala na mljekari koja se nalazila u sredini sela. Tada bi se ispričala sa svojim prijateljicama.

Baka mi je rekla da je ona jako puno radila na polju i da se jedino tada mogla družiti s drugim ženama. No to druženje je bilo uvijek veselo i baka kaže da se jako smijala sa svima. Iako je puno radila bila je zadovoljna i kaže da joj danas nedostaje taj smijeh i veselje ljudi.

Moja mama danas jako puno radi na svom poslu. Ima perilicu suđa, veša, sušilicu i sve moguće aparate koji joj pomažu da brže obavi kućanske poslove. Sa svojim prijateljicama odlazi na kavu subotom i tada se one ispričaju kao što su radile i moja prabaka i baka. Ona mi ne priča razgovore sa svojim prijateljicama jer kaže da je to za odrasle. Kad ja narastem voljela bih biti sretna kao moje bake i razgovore svojih prijateljica ću podijeliti sa svojom djecom.

 

Sara Plantić, 4.r. OŠ Visoko, Visoko
Mentor: Silvija Preložiček

Žena

Riječ "žena" tako je kratka,
a u njoj je satkana sva čarolija slatka.
Još od davnih vremena ona je bila,
domaćica, supruga i majčica mila.
Od jutra do mraka u polju radila,
a pred spavanje dječici priče pričala.

Sadašnjost ništa bolje ženama ne piše,
obaveza ima iz dana u dan sve više.
Kuhaju, peglaju, odgajaju djecu i kuću rede,
a uz to vinograde i vrtove moraju da srede.
Većina njih još odlazi na posao raditi,
da pomognu djeci bolju budućnost graditi.

Možda će jednom za ženu svanuti bolja jutra,
da neće morati razmišljati što i kako će biti sutra.
Možda će im ipak život olakšan biti,
Da svoju bol i umor ne moraju od drugih kriti.
Ne znamo što budućnost ženama donosi,
ali svaka žena treba da se sobom .. ponosi.

Leo Vrban i Lana Šantek, 3.r., OŠ Sveti Đurđ, Sveti Đurđ
Učitelj: Ljiljana Šarec

Žena negda i denes

Po starinskem bi se reklo: žena naj bo doma i čeka moža.
Čisti i pere, i čuvo deco.
Mož bi se strošil na poslu pa bi se trebal opustiti doma,
i kaj mu slučajno ne bi smetali onda!
Se dok jenoga dneva se to ne spremenilo.
Žena je zasukala rukave i krenula v napad.
Možo je dola mlinčejeka, a sebi tečaj ekonomije.
Tak da se denes mož briga o deci, a žena rešava posel
i još stigne uskočiti v pomoč doma.

Matej Dobša, 3.r., PŠ Dunjkovec, OŠ Nedelišće, Nedelišće
Mentor: učiteljica Višnja Špicar

Hrvatska žena - jučer, danas, sutra

Žena u obitelji važna zato jer kad ne bi bilo žena, život muškaraca ne bi imao smisla. Za društvo je važna jer rađa djecu, hrani djecu, obavlja sve teže, zahtjevnije i složenije poslove...

Ženama je u prošlosti bilo teže raditi jer su bili jakooo siromašni. Trebale su: musti krave, čistiti pod, prati posuđe, ići u dućan, kuhati, pekle su kruh kod kuće. Bile su kao strojevi. Nisu imale dovoljno novaca i uvijek su muku mučile kako prehraniti obitelj. Rano su ustajale da spreme doručak i kasno su išle spavati jer su imale puno posla. Sad mi je žao tih žena. Jedini izlazak bio im je odlazak na misu. Bile su velike vjernice.U slobodno vrijeme su heklale, štrikale i izrađivale su nešto vrijedno što se koristilo u kućanstvu.

Današnje žene su potpuno drugačije. Oblače se drugačije, puno manje fizički rade jer im je dostupna tehnologija. Imaju više slobodnog vremena. Današnje žene se bude kasnije nego žene u prošlosti. Zaposlene su u tvoricama, trgovinama i uredima. Mnoge su završile fakultete. Rade kao učiteljice, prodavačice, komercijalistice. Kad su kod kuće, sinu ili kćeri provjeravaju domaće zadaće, spremaju ručak,. Moja mama u slobodno vrijeme čita knjige kao i ja.

Žene budućnosti, tako bar ja mislim, neće biti puno drugačije od žena sadašnjosti. Možda će imati više pomoći oko poslova. Ljudi će izmisliti još bolje strojeve i tehniku koja će ženama olakšati rad na poslu i kod kuće. Poslove će umjesto njih obavljati roboti spremačice i dadilje, pa će imati više vremena za sebe i obitelj.

Žene u prošlosti, sadašnjosti i budučnosti imaju jednako važne obaveze. Moraju brinuti o obitelji, raditi u kući i na svom radnom mjestu. Trebalo im je vremena, ali izborile su se za jednaka prava, pa više nisu samo domaćice nego i predsjednice država, piloti i astronauti. Mogu biti sve što požele.

Patricia Sabo, 1.r., III. osnovna škola Bjelovar, Bjelovar

Učiteljica: Suzana Turković

Život žena u mojoj obitelji

Moja baka je živjela na selu. Nije imala puno igračaka. Njezina mama, a moja prabaka, napravila joj je lutku od krpica. U prvom razredu baka je imala pločicu i pisaljku. Imala je knjigu za hrvatski i knjigu za matematiku. Najviše se igrala s djecom na livadi kada su čuvali ovce i krave. Djevojčice su učile šivati i plesti.

Mojoj mami je bilo teško u djetinjstvu. Počeo je rat i morala je otići iz svog rodnog kraja. Mama je došla u Bjelovar. Živjela je kod svoje tete. Išla je u trgovačku školu. Danas radi u trgovini kao prodavačica.

Mama ima puno posla u obitelji. Često radi noćnu smjenu u trgovini. Ali, ona kaže da je ženama danas lakše nego nekada. U kući imamo perilicu rublja i perilicu posuđa. U trgovini možemo kupiti kruh, mlijeko, sir i razno povrće i voće. Nekada su žene morale same peći kruh. Sve povrće uzgajale su u svojim vrtovima.
Moja mama ima puno posla i ja mami pomažem koliko god mogu da joj bude lakše.