|
„Ona zemlja, u kojoj smo rodjeni i odgojeni, ili u kojoj smo izabrali svoj stalan stan, zove se naša Domovina. U domovini svaki posebni stanovnik dobiva hranu, koja mu treba za život, dobiva nauk o potrebitih i koristnih znanjih, dobiva izobraženje i odgojenje, zaštitu i sigurnost svojega života i imetka, dobiva takodjer mnogu drugu korist, da može živeti i postići cilj svoj.
Dakle, svaki dobiva od svoje domovine mnoga i velika dobročinstva. Zato je svaki stanovnik domovini dužan zahvalnost, ljubav i priverženost. Ova zahvalnost, ljubav i priverženost zove se ljubav domovine. |
Svatko dakle, dužan je ljubiti svoju domovinu. Što ima indi činiti onaj, koj ljubi svoju domovinu?
Onaj, koj ljubi svoju domovinu, valja da se raduje nad svim, što prospešava blagostanje domovine, takvoga mora u serdce dirnuti, kad mu domovinu postigne zlo i nesretja; takovi mora udioničtvovati u svih udesih svoje domovine.
Mi moramo dakle našu ljubav prema domovini time pokazati, da na svemu, što se domovine tiče, sveserdno udioničtvujemo.
Prorok Jeremija sveserdno udioničtvovaše na žalostnu udesu svoje domovine, i njezino opustošenje oplakivaše u svojih tužnih pesmah; a Isus plakaše nad Jeruzolimom.
Onaj, koj ljubi svoju domovinu sveserdno i iskreno, želi joj sve ono, što joj je dobro i koristno. Mi svoju ljubav prema domovini moramo takodjer time pokazati, da joj od serdca želimo svako dobro.
Isto tako greši onaj, koj ništa nemari za domovinu svoju, kad ju postigne budi kakov udes; kad joj od serdca neželi svaku sreću, il koj poduzima takova dela, koja su pogibeljna i škodljiva redu, miru i pokoju domovine.
Onaj također greši, koj pogerdno govori o zavodih i uredih svoje domovine, koj nepriznaje, nego kudi njihovu korist i blagu sverhu, koj ništa ne doprinaša za potrebe domovine, koj neće da podpomaže spasonosne javne zavode,: koj dapače sramotnim koristoljubljem, prevarom i lihvom uzrokuje nuždu i potrebu, te tako podkopava i razorava blagostanje svojih iskernjih; koj se uklanja naloženu porezu i datji, ili manje platja nego je dužan platiti; koj uzkratjuje zakonitu drumarinu i tergovačku datju.
Napokon greši onaj, koj živi u dangubi, bez da je domovini na kojgod način koristan; koj leno obavlja ili zloupotrebljava javnu službu, koj vara, ili se budi kako izneveri, koj se protivi, ma bilo životom, domovinu onda braniti, kad ona lebdi u pogibelji“.
Iz čitanke za drugi razred višjih pučkih učionah, tiskanoj 1854. u Beču
|
